Akademska 2004/05. godina

Predavanje predstavlja jedan matematicki pogled na osnovne metode sifrovanja. Uz pregled klasicnih kripto sistema 20 veka cilj izlaganje je da se osvetli i motivise osnovne metode kripto analize. Predavanje je namenjeno ne specijalistima.

Biće izložen pregled tehnika za klasterovanje kategorijskih i mešovitih atributa. Kategorijski podaci primaju određen broj diskretnih vrednosti (najčešće nazivi, oznake, kategorije), dok mešoviti atributi uključuju pored numeričkih podataka i kategorijske.

U izlaganju ce biti opisane heuristicke metode optimizacije sa posebnim osvrtom na genetske algoritme. Bice predstavljen projekat Ministarstva za nauku pod brojem 1583, a pod nazivom: Matematicki modeli i metode optimizacije sa primenama. Predavanje ce sadrzati opis dosadasnjih rezultata u okviru ovog projekta, kao i aktuelana istrazivanja koja su povezana sa ovim projektom.

Mnoge funkcije koje obuhvataju postojanje dva i više paralelnih tekstova sada se mogu automatizovati u izvesnoj meri. Pojedini zadaci kao na primer poravnavanje segmenata paralelnih tekstova može se automatizovati u potpunosti. U ovom radu biće opisani algoritmi za obradu paralelnih tekstova na različitim nivoima. Rad je podeljen na tri celine: pronalaženje rečenica u tekstu, poravnavanje rečenica u bitekstu, poravnavanje reči u bitekstu. Svaka od celina zahteva rezultat prethodne za dalju obradu informacija, i njena tačnost direktno zavisi od kvaliteta rezultata njenog prethodnika.

Za pronalaženje recenica u tekstu implementirani su algoritmi zasnovani na matematičkoj statistici (princip maksimalne entropije) koji su posebno prilagodeni za srpski jezik. Njihovom evaluacijom na delu WSJ korpusa utvrdena je veličina greške od 0.84%.

U modulu za poravavanje rečenica u bitekstu korišćeni su geometrijski algoritmi bazirani na pronalaženju sidara u tekstovima koji se paralelizuju i na statističkom algoritmu koji poravnava neporavnate delove na osnovu dužine rečenica. Evaluacijom rezultata modula utvrđena je veličina greške od 3% u proseku, što je u rangu sa aktuelnim sistemima u svetu.

Treći modul za poravnavanje reči u bitekstu zasnovan je na algoritmima frekvencije, ortografske sličnosti i na korišćenju spoljnih resursa, prvenstveno rečnika. Evaluacija ovog modula još nije završena.

Trziste softvera za PDA uredjaje, embedded uredjaje i mobilne telefone uzima sve znacajniji segment ukupnog softverskog trzista, te za programere moze biti znacajno da se upoznaju sa metodama razvoja softvera za ove platforme. Predavanje ce predstaviti razvoj ovakvog sofvera na primjeru Qtopia toolkit-a i Sharp Zaurus PDA uredjaja sa embedded Linux operativnim sistemom. Poseban akcenat ce biti stavljen na slicnost razvoja za desktop i embedded platformu i u tom kontekstu ce biti diskutovan i Qt toolkit za razvoj na desktop platformi, iz koga je izveden Qtopia toolkit.

ARGOLIB - GENERIČKA, OBJEKTNO-ORIJENTISANA PLATFORMA ZA KORIŠĆENJE PROCEDURA ODLUČIVANJA U AUTOMATSKOM DOKAZIVANJU TEOREMA

U izlaganju ce biti predstavljen ArgoLib - generička, objektno orijentisana platforma za korišćenje procedura odlučivanja pri automatskom dokazivanju teorema.

Platforma donosi klase za efikasno implementiranje formula/termova višesortne logike prvog reda, implementaciju unifikacije, prezapisivanja termova (ukjučujući uređenja svođenja i algoritme upotpunjavanja), kao i alogritme određivanja konstantnog kongruentnog zatvorenja datog skupa jednakosti. Pored ovoga, implementirane su efikasne procedure odlučivanja za nekoliko teorija prvog reda, među kojima su najznačajnije EUF (čista teorija jednakosti sa neinterpretiranim funkcijskim simbolima), PRA (Prezburgerova racionalna aritmetika) i ARRAYS (ekstenzionalna teorija nizova). Koristeći osnovni skup operacija koje platforma donosi, na jednostavan način su implementirane najkorišćenije sheme za kombinovanje procedura odlučivanja među kojima je najznačajnija Nelson-Oppen-ova kao i sheme za augmentaciju - proširivanja domena procedura odlučivanja korišćenjem dodatnih hipoteza (lema).

Platforma je projektovana na način koji omogućava jednostavnu integraciju u širi dokazivač teorema, imajući pre svega u vidu dokazivače koji vrše kombinovanje procedura odlučivanja sa tehnikama iskaznog rezonovanja jer u poslednje vreme ovaj pristup daje najbolje rezultate.

Wordnet je leksičko-semantički jezički resurs organizovan oko koncepata predstavljenih sinonimnim jezgrima (tzv. sinsetovima), koji su medjusobno povezani raznim tipovima relacija kao što su nadredjenost / podredjenost, celina/deo, suprotnost, izvedenost, itd. Sa razvojem srpskog wordnet-a započeto je u okviru međunarodnog projekta BalkaNet (2001-2004). U izlaganju će biti predstavljeni rezultati rada na ovom projektu, kao i mogućnosti daljeg razvoja i primena dobijenih rezultata.