Akademska 2012/13. godina

Data je teorijska osnova za konstruisanje ovih testova i algebarski algoritmi koji chine osnovne delove testova prostosti. Opisani su testovi koji dokazuju da li je dati broj prost i verovatnosni testovi prostosti, i njhove bitne karakteristike. Zbog znacaja koji imaju za testove prostosti, date su osnove paralelnog programiranja sa primenom na Eratostenovo sito, i pregled kriptografskih algoritama. Na kraju je predstavljena realizacija odredjenih testova da li je zadati broj prost, koja je uradjena u programskom jeziku Java uz upotrebu standardne biblioteke BigInteger.

Tokom ovog izlaganja biće odgovoreno na pitanja: Da li su plate i penzije rasle srazmerno promenama deviznog kursa? Da li su plate i penzije u Srbiji veće nego pre 5 godina? Da li su plate i penzije u Srbiji među najnižim u regionu? Da li su broj zapsolenih i visina plate povezani? Analiza ovih pitanja je izvršena postupkom otkrivanja znanja u podacima (eng. Knowledge Discovery in Database) i softverskim alatima za istraživanje podataka (SPSS, EViews). Kao glavna metoda za donošenje zaključaka o ovim pitanjima korišćena je Spirmanova korelacija ranga.

Основни циљ овог мастер рада је израда апликације за тестирање знања у домену друштвених мрежа. Рад се односи на општи појам друштвених мрежа које чине свакодневицу великог дела популације како у свету тако и у нашој земљи, уз објашњења и описе друштвених мрежа и активности корисника на њима. Поред описа друштвених мрежа, рад обухвата и развој конкретног пројекта, по изложеном поступку за решавање пројекта.

Prof. Alan Bundy, School of Informatics, University of Edinburgh

Profesor Alan Bandi jedan je od najznačajnijih svetskih istraživača u oblasti veštačke inteligencije, dobitnik je nagrade IJCAI Research Excellence Award (2007) i nagrade Herbrand Award (2007), nosilac je titule Commander (CBE) i član Royal Society (Britanska akademija nauka) od 2012 godine.

Predavanje je namenjeno široj publici, bice održano na engleskom jeziku i trajaće oko 60 minuta.

U ovom izlaganju se razmatra problem usmeravanja pretrage u automatskom dokazivanju teorema, u dva pravca čija je dodirna tačka CDCL sistem pretrage, koji se intenzivno koristi kod modernih SAT rešavača.

Prvi pravac se bavi razmatranjem jednostavnog usmeravanja pretrage - izborom rešavača, njegovih heuristika i njihovih parametara, a u zavisnosti od svojstava instance koju je potrebno rešiti. Osnova predloženih metoda za izbor algoritama je sintaksna sličnost formula. Predložene su dve jednostavne metode izbora algoritma zasnovane na algoritmu k najbližih suseda. Jedna od njih se pokazala značajno efikasnijom od najvažnijeg i pritom vrlo složenog sistema za izbor SAT rešavača - sistema SATzilla. Pored konstrukcije efikasnog sistema za izbor SAT rešavača, prikazana je i metodologija poređenja SAT rešavača zasnovana na statističkom testiranju hipoteza.

Drugi pravac se odnosi na uopštavanje CDCL sistema pretrage na fragmente logike prvog reda. Predloženi sistem može predstavljati osnovu za efikasno dokazivanje u nekoj logici ukoliko je u njoj moguće definisati pravila rezolucije i faktorisanja. Ova pravila su definisana za jedno uopštenje koherentne logike. Za ovaj sistem su dokazana svojstva potpunosti i saglasnosti. Sistem ima nekoliko važnih karakteristika koje su posledica prethodno sprovedene analize izazova u dokazivanju u koherentnoj logici. Nad predloženim sistemom, definisana je procedura Calypso, za dokazivanje u proširenoj koherentnoj logici, koju je moguće primeniti i na standardnu koherentnu logiku. Procedura je evaluirana na reprezentativnim problemima zapisanim u koherentnoj logici i na njima se pokazala superiornom u odnosu na druge dokazivače za koherentnu logiku, kao i dokazivač Vampire, najefikasniji dokazivač za logiku prvog reda.

Python je programski jezik visokog nivoa opšte namene, koji podržava različite programske paradigme: proceduralnu, funkcionalnu i objektno-orijentisanu. Njegova veoma čista i čitljiva sintaksa, zajedno sa interpreterskom prirodom, čini ga idealnim jezikom za razvoj različitih aplikacija. Django je jedno od najpopularnijih razvojnih okruženja za razvoj Web aplikacija koje je pisano na programskom jeziku Python. Omogućava razvoj složenih Web aplikacija, uz manje uloženog vremena i truda. Koristi MVC obrazac za arhitekturu softvera, koji razdvaja aplikaciju na tri dela: Model, View i Controller. U ovom radu opisan je razvoj Web aplikacije korišćenjem Django razvojnog okruženja. Ova aplikacija putem Interneta olakšava komunikaciju između nastavnika i roditelja, i omogućava roditeljima uvid u ocene i izostanke svog deteta u školi.

HTML5 је врло моћан језик за структуирање података, пун нових функција и техника за оптимизацију кода. CSS3 омогућава дефинисање изгледа веб страница. Углавном сви смарт телефони, који се данас могу наћи на тржишту, поседују интернет претраживаче који подржавају HTML5, JavaScript и CSS3. Ово омогућава компанијама да развијају сајтове и своје мобилне апликације са напредним графичким садржајима и са богатим мултимедијалним функционалностима које остављају веома јак визуални утисак. У овом раду биће приказана примена HTML5, CSS3, као и JavaScript-а у изради веб презентације о топ дестинацијама у Београду. У сваком подеоку, било да је реч о трговима, улицама, парковима, мостовима или рекама Београда, употребљена су својства HTML5 и CSS3. Приказан је директан приступ аудио и видео фајловима у оквиру веб странице, сликама, формуларима за унос података са уграђеним системом за проверу њихове валидности. Такође, представљен је начин коришћења ових технологија у прављењу анимација, транзиција, трансформација и ефеката са текстом.

• Официјална страна пројекта
• Промотивни видео пројекта
• Време и локација: 14. март 2013. године, зграда Математичког факултета, кабинет 718. Са почетком у 18 часова.

Садржај: Цео концепт предавања замишљен је тако да се сви присутни упознају са технологијом која је своју јаку примену имала осамдесетих година 20. века. Предавање ће бити интерактивно, са директним програмирањем на Commodore64 микрорачунару. Поред самог програмског кода, биће приказани најинтересантнији програми који су некада били веома популарни. Биће речи о аудио/визуелној продукцији на овом микрорачунару, као и о хардверу и његовим ограничењима. Укратно неке од тема које ће бити пропраћене предавањем:

• Упознавање са рачунаром Commodore64
• Основе програмског окружења и програмског језика BASIC v.2 и имплементација са ситемом Commodore64
• Складиштење података и аналогни медијуми
• Ефекти ”Програмирања у ходу” и његове лоше стране
• Презентација графичких/звучних могућности рачунара Commodore64.

Sa brzim razvojem interneta i porastom količine javno dostupnih inforamcija, klasifikacija teksta je postala jedna od najznačajnijih tehnika za upravljanje i organizaciju tekstualnih podataka. U ovom radu je predstavljena poznata metoda zasnovana na n-gramskim profilima i njena primena u tematskoj klasifikaciji velikog broja tekstualnih dokumenata. Predstavljena je i nova mera različitosti kojom se postižu veoma dobri rezultati.

Metoda je prvenstveno testirana na Ebart-3 korpusu novinskih članaka na srpskom jeziku. Nezavisnost metode od jezika testirana je na korpusima Reuters-21578 i 20-Newsgroups na engleskom, Tancorp-12 na kineskom i Mesleh-10 na arapskom jeziku. Biće prikazani eksperimentalni rezultati koji su pokazali da se ova metoda, iako veoma jednostavna, može porediti sa najuspešnijim metodama mašinskog učenja. Na korpusu na arapskom jeziku, ova metoda postiže veću tačnost u odnosu na sve do sada objavljene rezultate.

Po prvi put u okviru ove mere uvedeni su težinski faktori. To je dalo motivaciju za modifikacijom ove metode na nivou mere različitosti i na nivou profila. Eksperimentalni rezultati na Ebart-3 korpusu pokazali su da se primenom modifikovanih varijanti metode postiže veća tačnost klasifikacije u odnosu na osnovnu varijantu metode, za sve mere različitosti. Ova metoda i njene modifikacije, s obzirom na to da su zasnovane na n-gramima bajtova, mogu naći veoma široku primenu.

U ovom radu opisan je razvoj softverskog proizvoda “Lenjir i šestar”, koji može predstavljati dodatak školskoj nastavi planimetrije od petog do osmog razreda osnovne škole. Zahtjevi koji su postavljeni pred softver procijenjeni su nakon proučavanja službenog plana i programa nastave matematike za pomenuti uzrast, kao i osnovnog upoznavanja sa trenutnim stanjem sistema obrazovanja u Srbiji po pitanju mogućnosti digitalizacije nastavnih sredstava i podrške koja je trenutno pružena samostalnom vannastavnom radu. Lenjir i šestar“ je sačinjen od dviju komponenata: dizajnera i pregledača. Dizajner je prvenstveno namijenjen nastavniku i pomoću njega on može opisati određeni planimetrijski postupak. U dizajneru nastavnik može koristiti alatke da bi crtao proste geometrijske oblike, a program pamti njihove parametre i redoslijed, da bi se cio proces kasnije mogao reprodukovati u vidu animacije. Snimljeni rad učenici docnije mogu učitati u pregledač, na primjer kod kuće, i obnoviti propušteno gradivo. Programom je obuhvaćena i audio komponenta, da bi nastavnik mogao snimiti glasovni komentar koji će učenik u određenom trenutku čuti. Cio projekat treba da posluži prvenstveno kao smjernica i ilustracija kako može da teče sveukupni razvoj jednog projekta namijenjenog nastavi – kako proučiti potrebe, načine njihovih zadovoljenja, zatim odabrati metodologiju rada, postaviti temelj proizvoda i sprovesti ga do kraja.

U ovom radu razmatra se metaheuristika tabu pretraživanja za rešavanje nekih problema kombinatorne optimizacije. U radu su predstavljeni istorijski podaci o nastanku i razvoju ovog algoritma. Dat je detaljan opis osnovnih komponenti algoritma kao što su kratkoročna memorija (tabu lista) i zabranjeni (tabu) potezi. Ukazano je na razlike u odnosu na heurisitku lokalnog pretraživanja. Takođe razmatrana su i proširenja osnovnih koncepata algoritma od kojih su najznačajniji mehanizmi diverzifikacije i intenzifikacije rešenja za čije potrebe se uvodi nova vrsta memorije – dugoročna memorija. U cilju efikasnije pretrage razmatrana je modifikacija funkcije cilja problema, a u vezi sa tim i metoda strateškog oscilovanja koja dopušta pretraživanje nedopustivih rešenja. U radu su dva poznata problema rešavana metodom tabu pretraživanja. Prvi od njih jeste problem generalizovanog pridruživanja čiji je cilj pronaći optimalno pridruživanje skupa poslova skupu agenata pri određenim uslovima ograničenja koji su navedeni u radu. Drugi rešavani problem je problem rutiranja vozila sa vremenskim ograničenjima. Zadatak je pronaći skup ruta koje polaze iz skladišta i obilaze sve korisnike tako da ukupno pređeno rastojanje bude minimalno, pri čemu je neophodno da svaki korisnik bude posećen u određenom vremenskom intervalu. Ostali uslovi ograničenja navedeni su u radu.

Skriveni Markovljevi modeli(SMM) su statistički modeli koji su našli primenu u mnogim oblastima. U bioinformatici, primenjeni su na analizu bioloških sekvenci, na pronalaženje gena, na klasifikaciju proteinskih familija itd. U ovom radu dat je uvod u teoriju SMM, pregled nekih važnijih primena i opisana je sopstvena implementacija algoritama SMM za predviđanje i obeležavanje jedne specifične vrste sekvenci u okviru genoma, tkz. CpG ostrva. CpG ostrva su deo genoma gde se CG dinukleotid javlja češće nego u ostalom delu. CpG ostrva su važan signal kod pronalaženja gena, a mogu da budu i marker za rano otkrivanje raka. Pokazano je da razvijeni program (CpG anotator) daje dobre rezultate.

Greške u softveru koštaju svetsku ekonomiju milijarde dolara godišnje. Alati za verifikaciju softvera imaju za cilj da automatski provere funkcionalnu korektnost softvera uključujući i greške kao što su prekoračenje bafera, dereferenciranje null pokazivača i deljenje nulom. U okviru izlaganja biće predstavljen sistem LAV za automatsko pronaženje grešaka i proveru funkcionalne korektnosti softvera. LAV je sistem koji na novi način kombinuje tehnike simboličkog izvršavanja (eng. symbolic execution) i ograničene provere modela (eng. bounded model checking), slobodno je dostupan i otvorenog koda (http://argo.matf.bg.ac.rs/?content=lav). Biće prikazani eksperimentalni rezultati poređenja sistema LAV sa drugim srodnim alatima, kao i primena sistema LAV u automatskom ocenjivanju studentskih programa.

U ovom radu, predstavljen je problem nekonzistentnosti adresnih podataka koji se odnose na pretplatnike mobilne telefonije u Republici Srpskoj (prouzrokovan nedovoljno dobro isprojektovanim modelom baza podataka), način pristupa problemu kao i način njegovog rešavanja. Pored navedenog, cilj ovog rada jeste doprinos daljoj eksploataciji podataka u svrhe bussiness inteligence analiza koje unapredjuju način poslovanja i poboljšavaju način ka ostvarivanju zarade.

Despite the fact that approximate computations have come to dominate many areas of computer science, the field of program transformations has focused almost exclusively on traditional semantics-preserving transformations that do not attempt to exploit the opportunity, available in many computations, to acceptably trade off accuracy for benefits such as increased performance and reduced resource consumption.

We present a technique for synthesizing randomized map/fold computations that trade accuracy for performance. Given a specification of an ideally accurate computation, our technique automatically synthesizes approximate implementations of map and fold tasks, explores the approximate computation space that these approximations induce, and derives an accuracy versus performance tradeoff curve that characterizes the explored space. Each point on the curve corresponds to an approximate randomized program configuration that realizes the probabilistic error and time bounds associated with that point.

(This is joint work with Jonathan Kelner, Zeyuan Zhu, and Martin Rinard)

Processing (http://processing.org/) je programski jezik i integrisano razvojno okruženje. Kao jezik, naslanja se na Javu, ali realizovan je tako da omogućuje brzo i jednostavno skiciranje raznih ideja, prvenstveno grafičkih programa. Prihvaćen od umetnika i hobista elektroničara postaje programski jezik za ne-programere. Upoznaćemo se sa osnovama, mogućnostima i lakoćom pisanja programa u processingu.

Usled konstantnog rasta korišćenja mobilnih i distribuiranih softverskih aplikacija, javlja se potreba da se brzo odgovori na promene i neočekivane izazove u softverskoj industriji. U tom smislu razvija se metodologija upravljanja IT projektima, kao i različiti pristupi u razvoju softvera, među kojima značajnu ulogu i veliku popularnost ima ekstremno programiranje. Predstavljeni su rezultati istraživanja koja ukazuju da manje od jedne trećine započetih IT projekata završava u okviru planiranih ciljeva. Izložena je problematika neuspelih ili delimično uspelih IT projekata. Opisani su i najčešći uzroci neuspeha i predloženo jedno od mogućih funkcionalnih rešenja kojim bi se osiguralo da IT projekti ne propadaju i da duže traju. Metodologija upravljanja IT projektima i ekstremno programiranje su realnost, to svakako radi, i postoje da bi se koristili i bili od koristi.

Pored ERP sistema (Enterprise Resource Planning) za praćenje poslovanja, značajno mesto u poslovanju svakog preduzeća zauzima i sistem izveštavanja (Poslovna inteligencija - Business Intelligence). U kompleksnim ERP sistemima koji u sebi imaju mnogo podataka za različite procesne module, u savremenom svetu se javila potreba za brzim i jednostavnim dolaskom do informacija. Suština dolaska do informacije nije u neophodnom znanju programskih jezika I baza podataka, već naprotiv, da uz vrlo kratku obuku svaki korisnik, pre svega menadžeri, mogu sebi napraviti razne izveštaje jednostavnim prevlačenjem miša (drag and drop) U ovom radu će biti predstavljen način upotrebe naprednih tehnologija koja donose dva takva rešenja: SAS i Oracle Business Intelligence.

This presentation starts with a comparison of various supercomputer types as far as the following issues: (a) Speed, (b) Power, (c) Size, (d) Programming effort, (e) Debugging effort, and (f) Compilation time. It continues with details of the Maxeler approach to data-flow supercomputing, using a number of examples. It concludes with a projection of future trends. If finishes with an elaboration of a PHD research methodology inspired by the scientific success of Maxeler (a spinn-off of Stanford and Imperial College London).

DataFlow supercomputers compile application code down to the gate level, which helps obtain a number of advantages over ControlFlow supercomputers of the same purchasing price. Speedups, for various applications in physics/chemistry/biology, are about 20 times or more, and up to about 200 times for specific business applications, as published by JPMorgan (a 20% owner of Maxeler). Monthly electricity bills are down for the factor of about 20, which is an important issue, since the two-year electricity bills may overpass the initial investment in the case of ControlFlow supercomputers. The size reductions go down also for the factor of about 20.

Speedup related data are shown for selected aplications in physics, geo-physics, banking, and econometry. A group of PhD-student researchers in Belgrade now develops code for a number of applications not covered so far. They all follow the same methodological path, the details of which will be elaborated in this talk.

Reference:
Flynn, M., Mencer, O., Milutinovic, V., et al, Moving from petaflops on simple benchmarks to petadata on complex benchmarks, Communications of the ACM, To be published in late 2012 or early 2013 (unconditionally accepted).

Coauthors of the presented slides are:

• V. Milutinovic,
• G. Rakocevic, S. Stojanovic, Z. Sustran, U. of Belgrade, Serbia
• O. Pell, Maxeler
• O. Mencer, Maxeler and Imperial College, London, UK
• M. Flynn, Stanford University

JQuery Mobile je višeplatformsko mobilno okruženje kreirano da pojednostavi i unapredi razvoj mobilnih veb aplikacija integrisanjem HTML5, CSS3, jQuery i jQuery UI u jedno okruženje. JQuery Mobile API (Aplication Program Interface – interfejs za programiranje aplikacija) ne podržava samo događaje na dodir, već i uobičajene događaje mišem, što ga čini kompatibilnim sa raznim platformama i pregledačima veba. Moguće je kombinovati jQuery Mobile sa tehnologijom PhoneGap da bismo kreirali matičnu (native) aplikaciju. U radu je iskorišćeno jQuery Mobile okruženje za kreiranje mobilne veb aplikacije na osnovu već postojeće Elastyc aplikacije za elektronsko poslovanje.

Migracija baze podataka

Migracija baze između različitih relacionih sistema za upravljanje bazom podataka je složen proces, sastavljen od više aktivnosti, kojim se iz starog informacionog sistema baza prenosi u novi sistem, pri čemu se vrše potrebne izmene nad objektima, aplikacijama i podacima prema zahtevima novog sistema. U ovom izlaganju će biti prikazana migracija između relacionih sistema za upravljanje bazom podataka Orakl i DB2. Najpre će biti dat prikaz opšte metodologije projekta migracije koja je primenljiva na opisane slučajeve, potom će biti prikazan scenario migracije DB2 baze na Orakl RSUBP i u poslednjem delu će biti prikazana migracija u suprotnom smeru, odnosno migracija Orakl baze na DB2 RSUBP. Cilj je da se dobije jasna predstava o svim problemima koji se mogu javiti prilikom migracije između ova dva relaciona sistema, kao i načina njihovog rešavanja. Migracija je vršena pomoću alata za migraciju a prilikom opisa samog procesa dat je prikaz svih koraka koje je neophodno odraditi kako bi se uspešno izvršila migracija baze na novi sistem. Praksa ukazuje da migracija između RSUBP-a Orakl i DB2, u bilo kom smeru nije trivijalna.

Старомодан начин рада у биоскопима је довео до потребе да се пројектује информациони систем који би унапредио начин рада биоскопа и повећао њихову продуктивност.
Поступак прављења идејног пројекта је започет проучавањем функционисања биоскопа и постављањем захтева. Након тога је обављена анализа пословних процеса, увођење учесника система и представљање случајева употребе. На основу анализе, добијена је архитектура система, односно препознате су класе података и направљен је модел релационе базе података.
Последњи корак у прављењу идејног пројекта је било прављење предлога изгледа корисничког интерфејса и могућих извештаја који би се добијали из оваквог инфромационог система.

Antigeni povezani sa tumorima (eng. tumor associated antigens, TAA) su proteini istog organizma, na koje je moguć imuni odgovor usled spontanog (u patogenim uslovima) ili namerno izazvanog (u svrhu lečenja) gubitka imunološke tolerancije organizma na ove antigene. Eksperimentalne i bioinformatičke studije su pokazale da su neuređeni proteini značajno zastupljeni kod TAA. Istraživanje je sprovedeno na 143 proteina i svi pripadaju kancer-testis funkcionalnoj grupi proteina. Analiziran je odnos između predviđenih HLA I i HLA II epitopa različite dužine i predviđenih uređenh/neuređenih regiona proteina. Tehnikama istraživanja podataka utvrđeno je da su epitopi više zastupljeni u uređenim regionima proteina, ali i da epitopa ima i u neuređenim regionima. Za predviđanje epitopa korišćeni su programi NetMHCpan za HLA I i NetMHCIIpan za HLA II klasu alela. Za predviđanje uređenosti proteina korišćeni su prediktori VSL2 i IUpred.

Sistemi za upravljanje problemima u razvoju softvera igraju centralnu ulogu u upravljanju složenim softverskim sistemima. Oni omogućavaju da korisnici lakše komuniciraju sa programerima i obaveštavaju ih o problemima o rada softvera. Sa druge strane, programeri mogu da čuvaju informacije o nerazrešenim problemima i zahtevaju više informacija od korisnika. Sistemi za upravljanje problemima u razvoju softvera postali su nezamenjiv alat za praćenje velikih projekata. Postoji izvestan broj ovih sistema koji se razlikuju po kvalitetu, bezbednosti i po funkcijama koje nude korisniku, a praćenje velike količine problema bez njih bi bilo veoma otežano. Mnogi od njih imaju izvesne nedostatke koji se, ponekad, odražavaju na manji kvalitet softvera, lakoću upotrebe i produktivnost. Ovaj rad ukazuje na potencijalne nedostatke postojecih sistema i predlaže dizajn i implementaciju jednog novog sistema za upravljanje problemima u razvoju softvera koji bi trebao da ublaži nedostatke postojećih.

Potreba za dinamičkim web stranicama raste iz dana u dan. U korak sa tim, javlja se i potreba za njihovo jednostavno i brzo kreiranje. Ovaj rad ima za cilj da predstavi upravo takvu jednu tehnologiju, JavaServer Pages (JSP) tehnologiju koja omogućava efikasno kreiranje i jednostavno održavanje složenih web aplikacija. Takođe, kroz primer web aplikacije biće predstavljeno kako se korišćenjem JSP okruženja kreira jedna takva aplkacija i kako se obrađuju neki od zahteva korisnika te aplikacije.

Технологија „CUDA“ омогућава програмерима да производе програмски код који се може извршити паралелно, од стране графичке процесорске јединице. Стандардни алгоритми за рад са б-стаблима су секвенцијални, али неки важни кораци унутар ових алгоритама се могу паралелизовати. Б-стабла се често примењују у системима база података. Конкретно при извршавању упита врши се претрага стабла. Из тог разлога, акценат је стављен на разматрање могућности убрзања претраге б-стабла, применом „CUDA“ технологије. Разматран је случај када се б-стабло налази у меморији рачунара а његови делови се по потреби пребацују у меморију графичке карте, као и случај када је комплетно б-стабло похрањено у меморију графичке карте. Експериментисано је са различитим величинама стабла и појединачних чворова, како би се пронашла оптимална комбинација и потенцијално добило убрзање. Акценат је стављен на поређење перформанси извршавања истог задатка од стране рачунарске процесорске јединице и графичке процесорске јединице.

Algoritamska kompozicija

U radu se daje pregled oblasti automatskog komponovanja popularne muzike uz pomoć računara. Pored pregleda ove oblasti i pregleda formata zapisa muzike u okviru računara, prikazuje se jedan originalni algoritam i njegova implementacija u jeziku C#.

Sekvenciranje genoma je postupak određivanja sekvence DNK. Smatra se da je DNK određena kada je određena sekvenca baza koje čine jedan njen lanac. Zbog toga je određivanje sekvence baza DNK lanca jedan od najvažnijih koraka u izučavanju genoma nekog organizma. Za neke potrebe, kao što je testiranje softvera za rekonstrukciju genoma, potreban je veliki broj uzoraka. Kako je postupak sekvenciranja genoma relativno skup, alternativa je da se on simulira. Cilj simulacije je da što vernije predstavi pravi proces sekvenciranja genoma. Sekvenciranje genoma se sastoji iz tri koraka: replikacija, seckanje i skeniranje. Svaki od ovih koraka pažljivo je predstavljen simulacijom. Pored pomenutih koraka omogućeno je i pravljenje novog DNK lanca i simulacija njegovog sekvenciranja. Rad simulatora se podešava pomoću više parametara. Rezultati dobijeni simulacijom odgovaraju realnim rezultatima.

Prosti brojevi cine okosnicu danasnjih racunarskih tehnika sigurnosti. Oni se najvise koriste u asimetricnim sifarskim algoritmima ciji je najpoznatiji predstavnik RSA. U vecini asimetricnih algoritama za generisanje kljuceva se koriste veliki prosti brojevi sa stotinu i vise dekadnih cifara. Predmet ovog rada su testovi za ispitivanje da li je dati broj prost. Pored nekoliko probabilistickih testova za ispitivanje da li je zadati broj prost, u radu se izlaze deterministicki algoritam AKS i njegova programska realizacija.